Leksikon (drugi deo)
čet - 31.05.2007, objavio Sizif 31. maj 2007 19:15:00
1. Parfem koji mi najvise prija?
    Nemam određeni

2. A trenutno koristim?
    Gillette

3. Sta me raduje?
    Osmeh one koju volim, njen glas, deca sa kojom radim, deca mojih prijatelja, iskren razgovor sa prijateljima.

4. Prizor koji volim?
    Kiša u jesen u som gradu oko pet popodne. Na radiju "She s like a wind" (soundtrack iz filma "Dirty dancing", ako mlađi ne pamte :)), ili  bilo koja iz filma "Top Gun".

5. Kako započinješ dan?
    Buđenje nešto ispred 6, radio, knjiga, a mama donosi kafu oko osam. Posle kafe ustajanje iz kreveta.

6. Položaj u kome spavaš?
    Ne vidim dok spavam, a zaspim na levom boku. 

7. Omiljena igracka iz detinjstva?
Električni fliper, autostaza

8. Da li si zadovoljan/na svojim zivotom?
    Trenutno radim na tom problemu - nisam još sasvim zadovoljan, ali sam optimista.

9. Omiljena poslastica?
    "Super" s karamelom, sa lešnikom, "Prima" grisine, "Jaffa", mančmelou (ne znam kako se piše), životinjsko carstvo.

10. Trenutna utopija?
    Da me ljudi vole zbog onoga što jesam. 
 
9 komentar(a)
Memory remains
, objavio Sizif 31. maj 2007 15:22:00
    Valjda bi svaki moj post mogao ovako da se zove. Ali danas sam baš u nekom bedaku. Nakupilo se. Spot pomalo ima veze sa tim. Bilo je davno i bio sam student. A dama je bila uvek tu negde. I skoro uvek "kao anđeo", i gotovo uvek "samo moja". Počela je da svraća i do interneta (u svom delu sveta), pa ako naleti na ovu stranicu, neka zna da je spot posvećen njoj. Eto, ništa ne radim. Pišem nastavak leksikona, jer se osećam prozvanim od strane "Anrijeve dame".
 
 
 
 
4 komentar(a)
Analogno Digitalna Spasonosna Linija
pet - 25.05.2007, objavio Sizif 25. maj 2007 19:09:00
    Stigao mi ADSL modem jutros. Koristim "Linux", pa se nadam da neće mnogo da "izvodi besne gliste" oko instaliranja modema, budući da je Linux prepoznao čitavu konfiguraciju bez drivera (čak i zvučnu karticu). Frka mi jedino kako ću da povežem sve u celinu. Imam utisak da mi fali malo dužih kablova. Sve u svemu, kao što reče Sonatica, verovatno ću i ja piskarati dnevne utiske o danu predamnom ili zamnom. Za početak, bitno je da je non stop internet i meni  na dohvat ruke. Progress report na ovu temu ćete čitati u narednim postovima. 
 
7 komentar(a)
Moj leksikon
čet - 24.05.2007, objavio Sizif 24. maj 2007 22:07:00
Po uzoru na damu koja je prsla načisto, pišem svoj leksikon. 

1. Omiljeno muško ime: Ivan, Darko
2. Omiljeno žensko ime: Milica, Iva, Tea, Ksenija
3. Boja: plava, siva, zelena, bela, crna
4. Pesma: više njih, ali recimo - "Do you love me?" (Nick Cave), "Rain" (Madonna), "Red Hill Town" (U2), "I Wish It Would Rain" (Phil Colins) i još puno njih...
5. Pisac: Ernest Hemingvej, Franc Kafka, Dubravka Ugrešić
6. Knjiga: teško mogu da izdvojim jednu, ali neka to bude, recimo, "Zbogom oružje" (Ernest Hemingvej), "Černobiljske jagode" (Vesna Goldsvorti), "Knjiga o Nemcu" (Sebastijan Hafner)
7. Umetnik: Antonio Vivaldi
8. Režiser: bez odgovora, jer filmove pratim samo povremeno
9. Film: "Forest Gamp"
10. Najbolji prijatelj: Jasmina i Marina (prijateljice iz studentskih dana)
11. Zemlja koju želim da vidim pa makar mi to bilo poslednje: Mađarska
12. Grad koji bi želeo da vidim, makar mi bilo poslednje: Budimpešta
13. Horoskop: vodolija - rak, mada mi to nije toliko bitno
14. Mesto za šetnju: bilo koje mesto u Beogradu
15. Mesto za sedeti: bilo koje sa onom koju volim
16. Promeniti jedan događaj iz prošlosti: sve što mi se dešavalo bilo je na neki način posledica moje prirode, a menjati prirodu čoveka, znači menjati svoju kožu; tada to više ne bih bio ja. 

Svi koji se nalaze na desnoj strani, a koji nisu napisali svoj leksikon, prozvani su da to urade. 
 
11 komentar(a)
Ovo je post o mojim idolima iz detinjstva
sub - 19.05.2007, objavio Sizif 19. maj 2007 13:51:00
    Sinoć je u rodnom gradu (mom i njegovom) gostovao Bora Đorđević, sa pratećim mu orkestrom "Riblja čorba". Koncert je bio "na Trgu", što če reći - za džabe. Nekako se pogodilo da sam, otkako radi poklon koncerte, bio samo jedan put na koncertu, i to dok je samo jedan njegov album bio "za bacanje" (Koza nostra).
    Mada sam rekao da više neću nikada otići na njihov koncert, na raskrsnici za put kući ili na koncert, napravio sam dva koraka u ovom drugom smeru. Toliko je trajala nedoumica. A kako i ne bi - "Dva dinara, druže" je pesma kojoj se teško odoleva, ako ste u mladosti "hodali u mojim cipelama".
    Bora je bio moj idol iz tinejdžerskih dana. Sve što sam napisao, želeo sam da liči na ono što je on pisao. Upoređivao sam svaku svoju reč sa njegovom. Žarko sam želeo da slike njegovih pesama budu slike mog života - da živim njegove pesme. Bio sam klinac i muzika mi je bila ponekad i više od života. Zato sam željno čekao svaku ploču "Riblje čorbe" i bio u nekoj vrsti groznice dok je ne nabavim. Pošto je tek "Istina" (sedma ploča) bila ona koju sam kupio kad je izašla, ostale sam nabavljao retro, naravno i usput pratio aktuelne.
    Zbog "Čorbe" sam se čak i svađao: moja nastavnica solfeđa u muzičkoj školi jednog dana je rekla da mi treba da slušamo kvalitetnu muziku, ne one kao što je, recimo, "Riblja čorba". Do sada mi niko nije bacio sodu u oči, ali pretpostavljam da sam tako izgledao posle ovih reči. Rekao sam joj da ako ona misli da je "Čorba" bezvezna muzika, možda ja to mogu da kažem i za muziku koju ona sluša (klasičnu, je l tako). Epilog ove prepirke je bio da je moja nastavnica rekla da donesem jednu pesmu od "Čorbe" da pustim, da bi ostali videli šta ja to smatram kvalitetom. Moj izbor je bila pesma sa tek izašle "Priča o ljubavi..." - "Ko teljhubi dok sam ja na straži". NIsmo je odslušali do kraja, čak ni do solo deonice, koju sam tada smarao sinfonijom.

"Jer devedesetaaa..."

    A, onda su zasmrduckale devedesete. Politika je počela da nam se uvlači u živote na najbezobrazniji način. Umesto o lakim devojkama, "travi", pijanim noćima - kafana i ulica su počele da "bistre politiku". Karikature života su iskrivljene u ogledalima kafanskih šankova, pa je stvarnost izgledala još odvratnija. Kao neko ko u svojim pesmama peva o ulično-kafanskom životu (začinjenog pričama ljubavnika na zalasku karijera kao da su u najboljim godinama) - Bora je rešio da i dalje crpi inspiraciju iz istog izvora. A voda sa tog izvora već je počela da bude nezdrava za piće.
    Naravno, kada osetite da vam moć da napravite nešto kvalitetno prolazi, posegnete za velikom galamom (slično kao momci na zalasku u prethodnom pasusu). Tako je Bora na svakom albumu počevši od "Koza nostra" počeo da traži naslednicu "Lutke s naslovne strane". Kada bi ova pesma umela da govori, verovatno bi umrla od stida. Borina kreativnost se udavila u moru loze. Možda je nestala ispod oficirske šapke, koju je kasnije počeo da nosi. Kako god bilo - Bora kao umetnik je za mene prestao da postoji. Čak i pesma "Kopriva", u kojoj se pominje moj i njegov rodni grad je tanka.
   
Jutro posle mamurnog sna

    Živim dvadesetak metara iznad zemlje, pa su mi dostupni i neki malo udaljeniji zvukovi. Zato sam čuo koncert "čorbe" i u svojoj sobi. Kročivši u nju, čuo sam pesmu "Kad sam bio mlad". Ona me uvek podseti na misao šta je "čorba" bila nekada, a šta je sada, pa mi malo muka... Jedina pesma koja mi danas vrati makar malo stare "čorbe" je "Ljubav ovde više ne stanuje". Ima li Bora snage?

 
16 komentar(a)
Prayer
sub - 12.05.2007, objavio Sizif 12. maj 2007 22:31:00
    Bože,

    Kada rešiš da nadamnom izvršiš smrtnu presudu, valjda ću imati pravo na poslednju želju. Molim te da mi ponoviš jučerašnji dan.
   
    Dan je počeo jednim dragim susretom. Dve sestre iz drugog grada studirale su zajedno samnom. Kao to občno biva, to što zajednički započnete studiranje sa nekim ne mora nužno značiti da ćete zajedno i završiti, čak i da ste neke od ispita zajedno spremali. Tako se nešto desilo i sa nama. Ironija sudbine (kojoj sam nekada bio omiljeni pacijent, da bi ona danas postala moja sluškinja), htela je da sam ispite koje sam njim aobjašnjavao da bolje ukapiraju obavezno polagao posle njih. Kada one već zaborave da su taj ispit polagale, ja sam upisivao ocenu u svoj indeks.
    Susret sa bilo kojom od njih dve je bujica najiskrenijih emocija, najlepši deo života se odmotava koa na traci, jer smo živeli sve uspone i padove zajedno. Znale su svaki moj treptaj, sve što bi one pomislile, ja sam prevodio u reči...
    Starija je sada žena i majka. Njenoj bebi sam se obradovao kao svojoj. I ne volim kada kaže da joj se omakla. Ona je, inače, nepopravljvi filozof. Ne u pežorativnom smislu - naprotiv. Imala je snagu da promeni čoveka. Mene je menjala.
    Sestra je opuštenija priča. Zagledana u cilj ispred sebe. I sve će uraditi da do njega stigne. Sada je nastavnica. Ima čemu da nauči svoje đake. Struci, svakako. Upornosti ponajviše. U studentskim danima bila je revnosni arhivar svih mojih budalaština, ljubavi u pokušaju, blamova, besova. Trudila se da ostane izvan svega nabrojanog, a i ja sam se trudio. Nije mi baš uvek polazilo za rukom.
    Spadam u grupu "studenata sa nedostatkom", jer sam studirao u gradu u kome sam rođen (ovo se desilo mojom krivicom). Mi studenti u rodnom gradu obično ostanemo uskraćeni za iskustvo studentskog živote bez kontrole roditelja. Zahvaljujući dvema sestrama, video sam šta znaći živeti pasjim životom studenta u drugom gradu. Nisu to samo pijanke, već i uslovi života nedostojni čoveka. Posle toliko toga proživljenog zajedno, ne možete da se ne osećate nekako čudno. Teško je sakriti ma kakvu tugu, sreću, bol. Pri takvim susretima imate osećaj kao da živite paralelno dva života - sagovornik vam priča i vi osećate kao da to vi sami proživljavate, kao "već viđeno".
    Yes, I am guilty - I chat! Kao uostalom i devedeset posto korisnika interneta. I juče sam četovao. Brljam po nikovima i pronađem jedan karakterističan, iza koga se nekada krila jedna devojka o kojoj sam ponešto i zapamtio. Da proverim da li je to ona. Ona je! Ne mogu da vam opišem koliko mi je bilo drago što sam je pronašao. Šest godina je prošlo otkako nismo četovali.
    Veče se završilo tamo gde je dan počeo. Sa sestrom nastavniocom i još jednim kolegom studentom sam još jednom prošao kroz uspomene studentskih dana i svakodnevicu rada sa decom i ljudima.
    Odraslo se. A ono što je najvažnije ima se šta poneti u život.
    E, desilo se i nešto o čemu ću zagonetno da ćutim, jer sam rekao da neću da pišem. 
 
7 komentar(a)