Zvoncanje
čet - 13.09.2007, objavio Sizif 13. septembar 2007 20:49:00
    Ako primetite da dok čitate ovaj tekst nemate interneta, to je zato što ga nemam ni ja dok pišem. Dece nema. Dolazili dvojica dečaka, i kad sam im rekao da neće biti interneta sat-dva (kako mi rekoše "iz internet provajdera") - dečaci odoše. I to je jedna meni vrlo čudna, mogu reći metafizička, stvar da ona deca koja su ovde nekako privlače drugu decu, a kada odlaze, tada nema nikoga. Recimo, samo dva dečaka su došli i videli da nema interneta, i više niko nije došao. Ne, nije moj grad baš toliko mali da ova dvojica jave celom gradu da nema interneta. Biće da "neko to odgore vidi sve".
    Razmišljam o tome koliko nam je internet postao potreba. Mada ima još uvek baka (i poneki deda) koje nas podsećaju da nekada nije bilo struje, nego su se koristile  "lojanice" i "petrolejke". Teško mi je da zamislim život bez struje. Mogao bih ako bih živeo u vreme u kojem se za ovaj pronalazak ne zna.
    Još jedna od priča koje sam slušao uvek kad se pokvari mašina za veš je priča majstora koji nam je popravljao veš mašinu. Čovek je po zanimanju metalski radnik. Ima priču koja me baš dirnula (duševan čovek, šta ćete). On je, kaže, počeo da se zanima za veš mašine čim su se pojavile. Bio je dečak. Divio im se  zbog toga što je gledao svoju majku koja je prala veš na perilu kako su joj ruke bile modre od ledene vode, a mašina je radila sve sama i sve umesto žena (humanost civilizacije). Ono što me nervira je što neke babe pričaju mojim drugaricama koje već imaju porodicu: "Mnogo ste vi razmažene; kad sam ja bila mlada mi smo morali..."  OK, baba, sad ćemo svi da padamo pod saobaćaj i da izbacimo bojlere i veš mašine iz kuća zato što nekada toga nije bilo. Pa, valjda je smisao vremena koje dolazi da generacijama koje dolaze bude lakše nego onima koje odlaze. Nijedna od baba (ili deda, svejedno) ne kaže da se u njihovo vreme žeđ mogla ugasiti na svakoj reci. Nisam čuo ni jednog svog vršnjaka da zbog toga "zvonca" nekoj babi ili dedi.
    Internet je još jedna od novotarija koje nije bilo "pre rata" (kako je voleo moj deda da kaže). Dok ga nema osećam, recimo, kao da nema struje. Kako bih se drugačije osećao na ovom mestu, kada mi čak i radio ide online? Kod kuće je slično, iako mi nije sve vezano za internet. Prednost kuće u odnosu na posao je što kod kuće mogu da čitam neku knjigu, mogu da slušam i radio, koji nije online.
    Stare dame iz komšiluka, začudo, ni reč ne kažu o internetu. 
 
17 komentar(a)
"Moj blog"-ujte
pon - 10.09.2007, objavio Sizif 10. septembar 2007 15:45:00
Gledam spisak onih koje čitam a koji se nalaze na desnoj strani mog bloga ("Biseri na jednom mestu"). Jesu na jednom mestu, ali nisu svi. Razlog je jednostavan - nema mesta da svi stanu. Ni danas mi nije jasno kako Mojblog razvrstava prijatelje koje unosim, kada neki koje unesem kasnije budu na višem mestu od onih koje sam uneo ranije, a ponekad oni koji su uneti kasnije budu ispod svojih prethodnika. Elem, pošto nema mesta za sve, dok ne nađem bolje rešenje, skidam modul "Biseri na jednom mestu". Ideja je bila da ljudima koje čitam obezbedim link sa svog sajta, ali, srećom ima vas toliko da ne možete svi da stanete u jedan modul.

Pa, dragi blogeri, nema više "linkova na gotovo" - potrudite se malo i sami. Ja znam "gde žive biseri" (još uvek može da se pronađe i neki novi), rado sam to hteo da podelim sa vama, ali tehničke mogućnosti to ne dozvoljavaju. Ili svi ili ni jedan. Mislim da je tako poštenije, a vi?
 
 
14 komentar(a)
I ja sam brži
ned - 09.09.2007, objavio Sizif 9. septembar 2007 16:09:00
A desilo se ovako: blog prijateljica objavila post Da vidim o čemu se radi. Neki tužan post. "Ajmo malko po Aerosmith-u..." Kliknem, kad ono "Crying". Raspad sistema. Uvek me razbije bilo da je čujem ili vidim spot (što mi se ne dešava tako često, budući da TV jako rekto gledam).

I pustim, a ono nema prekida ("rebuffering"-a), a mora da ima (da čak i na 256 kb/s). Još i tamno crvena linija trči ispred svetlo crvene. "E, ljudi, povećala mi se brzina na internetu". Tako ja vičem, a sluša ko je tu. Majka ovog puta (kao i u najvećem broju slučajeva). "Možda od kiše", kaže ona, koja se u internet razume samo toliko koliko da klikne na "Play" u igrici "Tetris" i to isključivo offline ("da ne nešto ne pokvarim", kaže). "I, bre, mama - pa nije to kablovski internet!".

Tako ukapiram da je zaista brži net, a da meni niko nije tražio doplatu. Konačnu potvrdu sam dobio na sajtu mog provajdera. Radim na 512kbps.

Učtiv sam, pa kažem hvala.
 
 
15 komentar(a)
Umesto kupusa i vruće rakije
pon - 03.09.2007, objavio Sizif 3. septembar 2007 19:00:00

Nekako uvek pored mene gotovo celog života bio je neki radio. Svaki je svirao. Neki su i pričali. Uvek sam imao ljubimca među radio stanicama. Ono što sam želeo je da ga čujem gde god da se nalazim. Stvar je škripala kad se prođe Ovčar banja. Iza nje se moja omiljena radio stanica ne čuje. Mali tehničar u meni razrađivao je raznorazne teoreme o tome kako antena treba da izgleda da bi hvatala “radio svemir”, što bi “garantovano” omogućilo da se i favourite radio stanica čuje makar do Užica na jednu, a do Beograda na drugu stranu. Pojačavači, usmerači, i ostale spravice nisu pomogle. Šta je, tu je – sledio je radio-post, pošto sam inače veliki probirač po tom pitanju.

Vreme je prolazilo, tehnika je odrastala. Pojavilo se “nešto” što ja kao klinac nisam ni mogao da zamislim – internet. Čačak ima puno radio stanica, ali prema očekivanju, nisu sve mogle sebi da priušte online stream. Među onima koje su to mogle, nije bilo moje omiljene radio stanice, do danas. Jutros sam na jednom radiju čuo reklamu za novi sajt mog grada. Jedan od sponzora je jedina lokalna radio stanica koju slušam. Takvu mziku ne možete naći na puno radio stanica, a u Čačku ni na jednoj.

Tako se ostvarila moja teenage želja da radio koji volim mogu da slušam ma gde postojao računar koji ima vezu na internet. Dragulj radija “Joker” je emisija “Happy Monday”, koja ide ponedeljkom od 5 do sedam popodne. Puno nove muzike i to one koju ne možete naći baš tako često. Pa, koga zanima neka “gricne”.

 
10 komentar(a)