ned - 03.08.2008, objavio Sizif 3. avgust 2008 18:58:33
Priča je poznata. Ispričana je nebrojeno puta u verovatno svim kućama gde je sastav roditelji + deca + kompjuter + internet. Nije moja majka izuzetak. Ovo je na primer njen slučaj. Prikradite joj se dok spava, naterajte je nekim načinom da govori u takvom stanju. Ovo će vam reći: „Vladimir stalno sedi za kompjuterom: ovde u kući, tamo na poslu. Stalno bulji u kompjuter. Izađi, dete, malo na vazduh, na sunce“. Nije pogrešila baš mnogo (roditeljska preterivanja uzeti dobronamerno). Istina je da puno vremena kući zurim u nekolikoinčni „Samsung“. Najčešći izgovor je „Skida mi se nešto sa neta“. Slab izgovor zato što mama zna da ne mora da se sedi za računarom dok se skida muzika. Nisam jednom otišao od kuće osavivši računar da „skida“ teške fajlove. Ponekad uđe u sobu samo da bi videla da li „skidam nešto sa interneta“. Kada shvati da još uvek „visim“, traži da ona zauzme moje mesto.
Tako je ova mini predstava reprizirana milion puta. U međuvremenu, šacnem pomalo „Sanju“ na OBN televiziji, a jedna od njenih emisija imala je za temu „ovisnike o računalnim igricama“. To je, valjda, najgori vid zavisnosti, ili samo najpoznatiji. Teško bi, misle oni, neko mogao biti zavisan od blogovanja, ali treba posebna emisija da bi se nekome ko ne bloguje objasnilo šta je blog, čemu služi i kako funkcioniše. Sa druge strane ako neki roditelji vide svoje dete kako bloguje, pomisliće da malo zlato traži ili piše nešto za školu i neće se zabrinuti (ah, ti podmukli blogeri!)
Nije me u Sanjinoj emisiji zabrinulo čak ni to da navodno deca koja puno vremena provode pored računara nemaju dobru koordinaciju rada ruku i nogu, da valjda ne mogu zažmuriti i žmureći sebe uhvatiti za nos ili slično (nek mi ne zamere eventualni čitaoci bliski uređivačkom timu RTL televizije ako sam pogrešio). Zašto bi to mene brinulo, mislio sam, kad ja uopšte ne igram igrice niti sedim za računarom ceo dan.
No, međutim...
Nisam uopšte neki hiper-aktivni tip. Čak nisam ni prosečno aktivan, S vremena na vreme su mi to prebacivali ni kojim sam najbliži. Sve te dobronamerne pridike imale su uvek isti smer, prolazeći iz jednoh uha preko drugog ponovo napolje. Digli ljudi kasnije ruke. I ja bih na njihovom mestu. Ćute oni - srećan ja.
Jedne večeri sam primetio da mi, iako nisam puno „davio“ računar, trnu dva prsta. Bude to ponekad, ali samo kad sastavim dva i po obroka ispred monitora. Vrag je, dakle, odneo šalu. Ćutim ja, nikom ništa ne govorim, ali odlučim: krećem sa trčanjem. Mislim, hteo sam ja to i ranije, ali u Čačku u kome je sve blizu, pa mi Čačani razmaženi, do atletske staze morate hodati pola sata. I onda pola sata do tamo pola sata od tamo, pa još i vreme koje potrošite u trčanju... Ako nemate jaku volju ili tešku muku, nećete se baktati zdravim telom.
Probam jedan dan i sviidi mi se. E sad, nije majstorija odlučiti se, koliko istrajati. Odlučio sam da ću da istrajem, jer imam jak razlog – prsti trnu. Posle samo nekoliko dana (ne više od šest), prve rezultate nisam mogao da ne vidim: ne pamtim kada me zabolela glava, koja inače na mojim ramenima i stoji da bi bolela, smanjila mi se potreba za kafom (ne i ljubav, da se razumemo), lakše pobeđujem umor koji me na poslu prati već nekoliko nedelja i ono što ne mogu još da poverujem: nekada se znalo – ako ne popijem dnevnu dozu kafe danas, sutra će me glava boleti kao da se raspada i ništa neće moći da je ućutka dok sama ne reši da prestane da boli. Toga sada nema i lakše se diše. Lep je osećaj kad kafu pijete isključivo iz zadovoljstva, a ne i iz potrebe.
Da, trčim još uvek. Prsti protrnu još ponekad. Kažu oni koji me vole da je to posledica nervne napetosti. Gledaju me svaki dan, ne prođe dan a da se zbog nečega ne iznerviram, a to kod mene nikada ne može malo, nego je pravi vatromet. Međutim, ja sam „odlučio“ da prsti trnu zbog neaktivnosti i divno se osećam. Internet i računaar su učinili jedno dobro delo.
U najmanje dva komentara sam se žalio timu MB da ne mogu da pišem postove u FF po Linux-om. E, pre neki dan sam instalirao novu verziju Linux-a (poslednju), tako da sada, verovali ili ne, čak i Yahoo post-box ima one "džidža-bidže" tipa font, link, bold,... Što je najbitnoje - mogu da pišem postove od kuće iz Linux-a.